Marijana Rakićević ,,Panta Rei“
Materijalni zapisi apsurdnog vremena u kome živimo, prenešeni u transformisanu stvarnost, izgubljene ljudskosti, naglašenog crteža (rafiniranog kolorita a uznemirujuće atmosfere) – samo su neke od bitnih karakteristika poslednjeg ciklusa Marijane Rakićević. Ikonografijom likovnih dela osobitog nadrealizma, koji je zapravo intimni mikrokosmos instinkta i fantazije…ova umetnica – iako mlada, time pokazuje stvaralački kontinuitet. Slojeviti, duboko lični, studiozni crteži su zasnovani na prožimanju renesanse i modernog, čak i biblijskog… brižljivo građenih i složenih kompozicionih rešenja ali bez vremenskih određenosti. Svaki od fragmenata može da se posmatra i kao zasebno likovno delo, jer se u tom svetu susrećemo sa mnoštvom finesa autentičnih figura – hibrida ljudi i mašina. U neprekidnom traženju i kretanju, gestualnošću koja menja univerzum, oni su često i “hommo ludensi”.
Poseban akcenat postavke je na ženskim likovima, naglašenih ruku. Dok se pretapaju, ponekad i usnule, izazivaju kod posmatrača zajednički osećaj melanholije, nemoći, stradanja i zapitanosti.
U simboličkom rekvizitarijumu Marijane Rakićević ponavljajući motiv su maske – simboli mističnosti ali i ravnopravnosti (pod njima smo svi jednaki). Još neki od istaknutih detalja su jabuke, satovi, šahovske table i jaja. Jaje tumačimo kao univerzalni simbol izvora života, sat je znamenje prolaznosti i smrti, a jabuka “zabranjenog voća” praroditeljskog greha. Šahovske table su posebno intrigantne, jer akteri nisu stereotipne figure, već su one nosilac čitavog prizora.
Promišljenost ove umetnice se ogleda i u proučavanju oblika. Sagledavamo ih u svetlosnim i strukturalnim analizama vertiga, prikazanih kroz nekoliko doživljaja raznorodnih bića, multiplikovanih lica a statičnih figura.
Mnogi od crteža su osmišljeni kao pozornica zanimljivih kulisa, što je najbolje izraženo u delima “Zlatna inspiracija”i “Savladavanje ega”. Prvo je omaž fotografiji sintetizovan kroz lik čoveka sa monokl fotoaparatom, gnezdom na glavi i Suncem u ruci, kao simbolom savršenog i bezvremenog. U drugom se suočavamo sa konciznom perspektivnom građevine iznad koje lebdi čudesno biće sazdano od energije sputanog bika i palog čoveka, kao i zaštitnika u vidu anđela sa jabukom.
Pomenuti artefakti su zastupljeni i u slikama, ali su detaljnije obrađeni kroz crteže.
Prostori provokativne metafizičke tajanstvenosti, kao i alegorije dvostruke prirode čoveka prikazani su u uljanim delima. Ona su kompoziciono svedenija od crteža ali podjednako uznemirujuće atmosfere. Izdvojila bih fantastičnu viziju “Zapisi vremena”, u kojoj su objedinjeni temporali – od neolita, preko hrišćanstva do nekog budućeg.
Mistike onostranog sublimirane su u melanholičnom, bezličnom, usnulom biću, akteru slike “Početak buđenja”. Njegovu prividnu mirnoću narušava fluidna figura krin – devojke, koja pomera kazaljke sata i najavljuje buđenje.
Alegorije besmrtnosti sagledavamo kroz likove hermafrodita.
Još neki od delikatnih detalja slika su biseri – kao simbol stvaralačkog, univerzalnog i ženskog, a mreža – kao znamenja zaštite ali i mogućnosti klopke.
Promišljanja o vremenu Marijane Rakićević su posledica unutrašnjih odgovora na univerzalna pitanja. Ona crta nagonski, celim bićem, između svetla i tame, harmonije i disharmonije, povezujući nespojivo i tako stvarajući sopstvenu klepsidru.
U Beogradu, januara 2022.
Maja Živanović, novinar i likovni kritičar